Distributivna gasna mreža (DGM) je ulična mreža niskog pritiska napravljena od polietilenskih cevi (PE). U njoj je pritisak gasa od 2 do 4 bar i preko nje se doprema gas do pojedinačnih potrošača. Početak distributivne gasne mreže je na izlazu iz merno-regulacione stanice za široku potrošnju, a njene završetke predstavljaju kućni gasni priključci pojedinačnih potrošača sa kućnim merno-regulacionim setovima.
Glavna merno-regulaciona stanica (GMRS) je mesto primopredaje prirodnog gasa između isporučioca (u ovom slučaju JP Srbijagasa) i kupca (u ovom slučaju SIGasa). Najvažnija funkcija GMRS-a je da izmeri količinu predatog gasa, izvrši regulaciju pritiska iz nje u DGM i zaštiti DGM od prevelikog pritiska.
Odorant je sredstvo jakog, neprijatnog i karakterističnog mirisa koje se dodaje prirodnom gasu, koji je po svojoj prirodi bez boje, mirisa i ukusa, kako bi se lakše detektovalo eventualno curenje gasa iz instalacija, a sam proces dodavanje odoranta prirodnom gasu zove se odorizacija. Odorant sagoreva zajedno s prirodnim gasom, a produkti sagorevanja nemaju neprijatan miris. Uređaj kojim je odorant ubacuje u gas naziva se odorizator. Sigas koristi THT (tetrahidrotiofen) kao odorant.
Kućni merno-regulacioni set (KMRS) predstavlja mesto primopredaje prirodnog gasa između distributera gasa i krajnjeg individualnog potrošača. Mesto postavljanja KMRS-a određuje distributer, tako da se ispoštuju tehnički propisi i da KMRS bude dostupan za sve intervencije. Osnovna funkcija mu je da izmeri količinu predatog gasa, izvrši regulaciju pritiska gasa koji ulazi u unutrašnju gasnu instalaciju i zaštiti unutrašnju gasnu instalaciju od prevelikog pritiska. Osnovni delovi KMRS-a su filter, regulator pritiska sa integrisanim blokadnim i sigurnosnim ventilom i merač, koji su zajedno smešteni u metalnu kutiju.
Kućni gasni priključak (KGP) je deo distributivne gasne mreže koji spaja uličnu gasnu mrežu sa unutrašnjom gasnom instalacijom. KGP počinje fitingom za spajanje sa DGM, a završava se glavnim zapornim ventilom u kutiji KMRS-a.
Unutrašnja gasna instalacija (UGI) počinje iza merača, a završava se na vrhu kanala za odvod produkata sagorevanja u atmosferu.
Gasni potrošači su razne vrste aparata i uređaja u kojima sagoreva gas u cilju proizvodnje energije. U domaćinstvima najčešče se primenjuju šporeti, peći i gasni zagrejači vode – kotlovi.
Toplotna moć goriva je energija koju energent odaje potpunim sagorevanjem jedinice mase (za čvrsta i tečna goriva) ili zapremine (za gasovita goriva). Tačno određivanje toplotne moći može se izvesti samo pomoću kalorimetra. Razlikuju se donja toplotna moc (Hd) i gornja toplotna moć (Hg). Češće je u upotrebi donja toplotna moć koja predstavlja oslobođenu toplotu goriva u slučaju da se u produktima sagorevanja voda nalazi u parnom stanju. Ako se vodena para iz produkata sagorevanja kondenzuje u vodu, dobija se gornja toplotna moć.
Toplotno opterećenje je količina toplote koja se gasom dovodi gasnom potrošaču u jedinici vremena. Toplotno opterećenje je izrađeno u jedinici MJ/ m3.
Toplotni kapacitet (snaga) nekog gasnog potrošača je količina toplote koju potrošać korisno odaje u jedinici vremena. Izražen je u jedinici MJ/ m3.
Stepen korisnosti nekog gasnog potrošača je odnos iskorišćene i dovedene toplote (odnos toplotnog kapaciteta i toplotnog opterećenja).
Standardni m3 gasa je 1 m3 gasa koji ima temperaturu 15 0C i nalazi se pod pritiskom od 1013,25 mbara, a ima donju toplotnu moć Hd=33.338 KJ/m3.
Svođenje izmerene količine utrošenog gasa: Ugovorom o isporuci prirodnog gasa krajnjim kupcima definisano je da se obračun vrši po standarnom m3. Isporučeni gas ima nešto viši pritisak i u zavisnosti od kvaliteta promenljivu donju toplotnu moć i iz tog razloga se vrši svođenje količina prirodnog gasa na standardne uslove.