Zašto prirodni gas

GORIVO ’’NA DUGME’’:

Prirodni gas je uvek dostupan potrošaču, isporučuje se kontinuirano, tačno onoliko koliko je potrebno, tako da ne postoji potreba za skladišnim prostorom, kao za drva i ugalj.

POST PAID  sistem:

Plaćanje utrošenog prirodnog gasa vrši se mesečno, nakon potrošnje. Uvođenjem gasa u naše domaćinstvo plaćamo samo ono što zaista i potrošimo.

EFIKASNO i EFEKTIVNO:

Uređaji na gas imaju najviši stepen iskorišćenja, daleko veći od uređaja na drva i ugalj.

ČISTO I PRAKTIČNO:

Nema više muke oko paljenja i održavanja vatre, nema pepela i nečistoće u kući.

EKOLOŠKO:

Prirodni gas je najčistije fosilno gorivo. Kako se prvenstveno sastoji od metana, glavni proizvodi sagorevanja su ugljen-dioksid i vodena para – isto ono što izdišemo prilikom disanja!

EKONOMIČNO:

Prirodni gas sagoreva u ložištima pojedinačnih potrošača, kotao se nalazi u objektu potrošača, pa ne postoje gubici u toplovodima kao kod sistema daljinskog grejanja.

Gasni kombinovani kotlovi mogu da služe i za etažno grejanje i pripremu tople sanitarne vode u stanu. Spadaju u protočne bojlere, troše energiju za zagrevanje vode u trenutku kada se ona koristi i nema gubitaka vezanih za hlađenje vode u spremniku tople vode.

SIGURNO:

Prirodni gas ne sadrži u sebi otrovni ugljenmonoksid, tako da ne postoji mogućnost trovanja ugljenmonoksidom pri eventualnom curenju gasa iz instalacija.

MODERNO:

Proces sagorevanja prirodnog gasa u gasnim uređajima može se potpuno automatizovati. Moguće je isprogramirati vremenski period rada uređaja i temperaturu u prostoriji za duži vremenski period.

Šta je prirodni gas

Prirodni gas je zapaljiva smeša ugljovodoničnih gasova. Pored metana može da sadrži i izvesne količine etana, propana, butana i pentana. Metan je veoma zapaljiv, lako gori bez dima, bez imalo čađi i ne stvara pepeo. Istovremeno, u produktima sagorevanja nema sumpor-dioksida ni ugljen-monoksida, te se sagorevanjem prirodnog gasa ne zagađuje životna sredina. Nije korozivan ni toksičan, pa je u odnosu na druga toksična goriva prirodni gas sigurniji, čistiji i ekonomičniji.

Za potpuno sagorevanje jedinične zapremine (1 m³) prirodnog gasa potrebna su približno 2 m³ kiseonika.

Rečnik pojmova

Distributivna gasna mreža (DGM) je ulična mreža niskog pritiska napravljena od polietilenskih cevi (PE). U njoj je pritisak gasa od 2 do 4 bar i preko nje se doprema gas do pojedinačnih potrošača. Početak distributivne gasne mreže je na izlazu iz merno-regulacione stanice za široku potrošnju, a njene završetke predstavljaju kućni gasni priključci pojedinačnih potrošača sa kućnim merno-regulacionim setovima.

Glavna merno-regulaciona stanica (GMRS) je mesto primopredaje prirodnog gasa između isporučioca (u ovom slučaju JP Srbijagasa) i kupca (u ovom slučaju SIGasa). Najvažnija funkcija GMRS-a je da izmeri količinu predatog gasa, izvrši regulaciju pritiska iz nje u DGM i zaštiti DGM od prevelikog pritiska.

Odorant je sredstvo jakog, neprijatnog i karakterističnog mirisa koje se dodaje prirodnom gasu, koji je po svojoj prirodi bez boje, mirisa i ukusa, kako bi se lakše detektovalo eventualno curenje gasa iz instalacija, a sam proces dodavanje odoranta prirodnom gasu zove se odorizacija. Odorant sagoreva zajedno s prirodnim gasom, a produkti sagorevanja nemaju neprijatan miris. Uređaj kojim je odorant ubacuje u gas naziva se odorizator. Sigas koristi THT (tetrahidrotiofen) kao odorant.

Kućni merno-regulacioni set (KMRS) predstavlja mesto primopredaje prirodnog gasa između distributera gasa i krajnjeg individualnog potrošača. Mesto postavljanja KMRS-a određuje distributer, tako da se ispoštuju tehnički propisi i da KMRS bude dostupan za sve intervencije. Osnovna funkcija mu je da izmeri količinu predatog gasa, izvrši regulaciju pritiska gasa koji ulazi u unutrašnju gasnu instalaciju i zaštiti unutrašnju gasnu instalaciju od prevelikog pritiska. Osnovni delovi KMRS-a su filter, regulator pritiska sa integrisanim blokadnim i sigurnosnim ventilom i merač, koji su zajedno smešteni u metalnu kutiju.

Kućni gasni priključak (KGP) je deo distributivne gasne mreže koji spaja uličnu gasnu mrežu sa unutrašnjom gasnom instalacijom. KGP počinje fitingom za spajanje sa DGM, a završava se glavnim zapornim ventilom u kutiji KMRS-a.

Unutrašnja gasna instalacija (UGI) počinje iza merača, a završava se na vrhu kanala za odvod produkata sagorevanja u atmosferu.

Gasni potrošači su razne vrste aparata i uređaja u kojima sagoreva gas u cilju proizvodnje energije. U domaćinstvima najčešče se primenjuju šporeti, peći i gasni zagrejači vode – kotlovi.

Toplotna moć goriva je energija koju energent odaje potpunim sagorevanjem jedinice mase (za čvrsta i tečna goriva) ili zapremine (za gasovita goriva). Tačno određivanje toplotne moći može se izvesti samo pomoću kalorimetra. Razlikuju se donja toplotna moc (Hd) i gornja toplotna moć (Hg). Češće je u upotrebi donja toplotna moć koja predstavlja oslobođenu toplotu goriva u slučaju da se u produktima sagorevanja voda nalazi u parnom stanju. Ako se vodena para iz produkata sagorevanja kondenzuje u vodu, dobija se gornja toplotna moć.

Toplotno opterećenje je količina toplote koja se gasom dovodi gasnom potrošaču u jedinici vremena. Toplotno opterećenje je izrađeno u jedinici MJ/ m³.

Toplotni kapacitet (snaga) nekog gasnog potrošača je količina toplote koju potrošać korisno odaje u jedinici vremena. Izražen je u jedinici MJ/ m³.

Stepen korisnosti nekog gasnog potrošača je odnos iskorišćene i dovedene toplote (odnos toplotnog kapaciteta i toplotnog opterećenja).

Standardni m³ gasa je 1 m³ gasa koji ima temperaturu 15 ⁰C i nalazi se pod pritiskom od 1013,25 mbara, a ima donju toplotnu moć Hd=33.338 KJ/m³.

Svođenje izmerene količine utrošenog gasa: Ugovorom o isporuci prirodnog gasa krajnjim kupcima definisano je da se obračun vrši po standarnom m³. Isporučeni gas ima nešto viši pritisak i u zavisnosti od kvaliteta promenljivu donju toplotnu moć i iz tog razloga se vrši svođenje količina prirodnog gasa na standardne uslove.

Prirodni gas u domaćinstvima

Prirodni gas koji se isporučuje domaćinstvima je po svom sastavu skoro čist metan. Metan je molekul koji se sastoji od jednog atoma ugljenika i četiri atoma vodonika – CH₄.

Budući da je priordni gas bez boje, mirisa i ukusa, iz sigurnosnih razloga mu se dodaje miris kako bi se lakše mogao detektovati u slučaju isticanja. Ovaj proces se naziva odorizacija i obično se obavlja odmah posle izlaza iz transportnog sistema, na samom ulazu u distributivnu mrežu.

Prirodni gas nije otrovan i lakši je od vazduha (gustina prirodnog gasa je oko 0,68 kg/Sm³, a gustina vazduha 1,293 kg/S m³).

Prirodni gas se meri standardnim kubnim metrima (1 Sm³ odgovara količini gasa koja pri pritisku od 1,01325 bar i temperaturi od 15 ⁰C zauzima prostor od 1 m³).

Prirodni gas sagoreva plavim plamenom, bez štetnih produkata sagorevanja, čađi, pepela i spada među ekološki najčistije energente.

Donja toplotna moć prirodnog gasa s kojom se računa u Srbiji je 33,338 KJ/m³.